Vođenje dnevnika možda zvuči banalno za neke, ali to može biti jedan od najkorisnijih i najekonomičnijih alata koje imamo za postizanje boljeg, emocionalno i mentalno zdravijeg života. Naučna istraživanja su pokazala da pisanje dnevnika može značajno poboljšati naše emocionalno stanje, pa čak i fizičko zdravlje.

Istraživanja o Koristima Pisanja Dnevnika

Jedno od najpoznatijih istraživanja o pisanoj terapiji sproveo je dr. Džejms V. Penebaker, socijalni psiholog sa Univerziteta u Teksasu u Ostinu. U svojoj prelomnoj studiji iz 1988. godine, studenti su nasumično raspoređeni da pišu o traumatskim iskustvima ili površnim temama četiri dana zaredom. Šest nedelja nakon sesija pisanja, oni koji su pisali o traumatskim iskustvima prijavili su pozitivnija raspoloženja i manje bolesti nego oni koji su pisali o svakodnevnim iskustvima .

Dr. Penebaker objašnjava da označavanje emocija i priznavanje traumatskih događaja — što su prirodni ishodi pisanja dnevnika — imaju poznat pozitivan efekat na ljude i često se uključuju u tradicionalnu razgovornu terapiju. Pisanje dnevnika pomaže organizovanju događaja u našem umu i davanju smisla traumi. Kada to učinimo, naše radno pamćenje se poboljšava jer je naš mozak oslobođen od ogromnog posla obrade tog iskustva, što nam omogućava bolji san. Ovaj bolji san, zauzvrat, poboljšava naš imuni sistem i raspoloženje .

Terapijska Uloga Pisanja Dnevnika

Vođenje dnevnika može pružiti važan izlaz za onesposobljavajuću anksioznost. Ova praksa može biti korisna ne samo u trenutku pisanja, već i dugoročno. Julia Cameron, autorka knjige “Put umetnika”, zagovara jutarnje stranice — tri stranice pisanja dugom rukom, strogo tok svesti, napisane čim se probudimo. One nisu “namenjene da budu umetnost. Ili čak pisanje.” Ne moraju biti pametne, ili smešne, ili posebno duboke — zapravo, bolje je ako nisu. Ovaj metod može pomoći u izbacivanju “ljutih, sitničavih, jadnih stvari” koje “vrtlog kroz našu podsvest i mute naše dane” .

Pisanje Dnevnika i Tehnika Slobodnog Asociranja

Pisanje dnevnika često podseća na psihoterapijsku tehniku slobodnog asociranja. U slobodnom asociranju, pacijent izgovara sve misli koje mu padaju na pamet bez filtriranja ili uređivanja, omogućavajući duboko skrivenim mislima i osećanjima da isplivaju na površinu. Slično tome, jutarnje stranice koje predlaže Julia Cameron, gde pišemo tok svesti bez zadavanja teme ili brige o strukturi, omogućavaju nam da istražimo nesvesne misli i emocije. Ovaj proces može otkriti unutrašnje želje, strahove i uverenja, što može biti prvi korak ka njihovom razumevanju i rešavanju.

Vođenje Dnevnika kroz Umjetničko Istraživanje

Vođenje dnevnika ne mora biti ograničeno samo na pisanje. Možete koristiti različite umetničke pristupe, poput crtanja različitih oblika, skiciranja, korišćenja boja ili kolaža. Ovi kreativni izrazi mogu biti moćan alat za samoizražavanje i istraživanje unutrašnjih misli i osećanja. Umetničko istraživanje može pružiti dublji uvid u emocionalne i mentalne procese, omogućavajući nam da izrazimo ono što reči možda ne mogu da opišu.

Kako Početi sa Pisanjem Dnevnika

Ako razmišljate o pisanju dnevnika, važno je da znate da ne postoji pravilan ili pogrešan način za to. Dr. Penebaker savetuje da probate različite metode: neki ljudi vole da pišu svojom nedominantnom rukom, drugi vole da koriste diktafon. Eksperimentišite i pronađite ono što vam najviše odgovara.

Nije nužno pisati svaki dan. Istraživanje dr. Penebakera pokazalo je da čak i jedna jedina sesija usmerenog pisanja dnevnika u trajanju od 15 do 30 minuta može biti korisna. On preporučuje da izražajno pisanje shvatite kao korekciju životnog kursa, umesto nečega čemu se morate posvetiti svakog dana do kraja života .

O Čemu Pisati?

Pisanje u dnevniku može otkriti iznenađujuće stvari o vašem umu. Julia Cameron podstiče praktikante da ne postavljaju temu, već da pišu tok svesti. Dr. Penebaker je otkrio da pisanje dnevnika o traumatskim ili uznemirujućim iskustvima ima najmerljiviji uticaj na opšte blagostanje .

Zaključak

Pisanje dnevnika može značajno poboljšati vaše emocionalno i fizičko zdravlje. Bez obzira na to kako odlučite da pišete — bilo da je to rukom, na laptopu, ili čak na telefonu — najvažnije je da počnete. Pisanje dnevnika može vam pomoći da bolje razumete sebe, svoje želje i ciljeve, i da nađete put ka srećnijem i ispunjenijem životu.

Ovaj tekst nije zamnea za psihoterapiju i ukoliko vam je potrebno da vas neko čuje obratite se na email al.radevic@gmail.com ili U DM instagram profila https://www.instagram.com/psihoterapija.aleks_radevic/