Tag: blog

Posted on

Dečije svađe

Sukobi između braće i sestara često se dešavaju, ponekad su intenzivni, što roditelje može ostaviti isfrustriranim.U takvim situacijama, mnogi roditelji žele odmah intervenisati i prekinuti sukob ili ga pokušavaju ignorisati, često ostavljajući sukob nerešenim i decu frustriranu i povređenu. Mnogi roditelji žele potpuno eliminisati svađe među decom, ali upravo tokom sukoba s braćom i sestrama deca mogu naučiti ključne veštine međuljudskih odnosa i razviti svoje sposobnosti razmišljanja.

Važnost konstruktivnog sukoba među braćom i sestrama

Sukobi među braćom i sestrama pružaju važnu priliku za učenje mnogih međuljudskih veština neophodnih za zdrave odnose, kao što su veštine slušanja, saradnje, razumevanje tuđih perspektiva i upravljanje emocijama. Deca mogu takođe naučiti kako da rešavaju probleme, razmatraju buduće mogućnosti i iskuse posledice svojih postupaka. Sve ove veštine su važni elementi konstruktivnog iskustva sukoba.

Kada deca steknu ove kvalitete, razvijaju toplije odnose sa braćom i sestrama i manje su sklona sukobima i rivalstvu. Dodatna korist od učenja ovih veština je ta što se ovi načini interakcije sa drugima prenose na odnose sa vršnjacima i romantične veze tokom čitavog života. Konstruktivni sukobi mogu dovesti do većeg blagostanja, uključujući manje depresije i veće samopoštovanje.

Izbor kako će roditelji reagovati može smanjiti učestalost sukoba među decom i naučiti ih kako da se bolje slažu. Pomažući ili trenirajući svoju decu kako da dođu do obostrano prihvatljivog rešenja, roditelji ne samo da poboljšavaju međuljudske i misaone veštine i blagostanje svoje dece, već stvaraju i mirniji domaći ambijent.

Neefikasni roditeljski odgovori, kao što su preuzimanje kontrole i rešavanje sukoba ili ignorisanje, povezani su s većim sukobima među braćom i sestrama, manje harmoničnim odnosima i nižim blagostanjem dece, uključujući i gori fizički zdravstveni status.

Opisane tehnike medijacije mogu pomoći deci da postignu rešenje i stvore konstruktivno iskustvo sukoba. Roditelji mogu početi da koriste ove tehnike medijacije kada su deca vrlo mala i tek počinju da razvijaju socijalne i kognitivne sposobnosti. Kako deca rastu, ove tehnike mogu koristiti i sama deca.

Prednost vođene roditeljske medijacije je što može ograničiti pojavu destruktivnog sukoba. Destruktivni sukob karakteriše eskalacija, nedostatak rešenja i osećaj kod jednog deteta da je ‘pobedilo’, a kod drugog da je ‘izgubilo’ u sukobu.

Važno je napomenuti da ove tehnike medijacije neće funkcionisati ako postoji stalni obrazac nanošenja štete detetu praćen neravnotežom moći među braćom i sestrama. Ako dete trpi zlostavljanje od strane svoje braće ili sestara, medijacija može pogoršati stvari. Ako roditelji veruju da je došlo do potencijalnog ili stvarnog psihološkog, fizičkog ili seksualnog zlostavljanja, trebalo bi da potraže pomoć od stručnjaka za mentalno zdravlje, medicinskog profesionalca ili lokalnog centra za porodične resurse.

Medijacija za upravljanje sukobom među braćom i sestrama

Roditelji (ili bilo koji staratelj) i deca mogu koristiti jednostavan i efikasan četvorostepeni proces medijacije, kako opisuje Ross i Lazinski, za rešavanje sukoba:

  • Identifikujte osnovna pravila i očekivanja za uloge braće i sestara i medijatora (npr. slušanje jedni drugih, deca preuzimaju odgovornost za rešavanje, medijator olakšava proces).
  • Identifikujte probleme koje treba rešiti (npr. оbа žele da koriste istu igračku). Identifikacija i saglasnost oko glavnih problema ključni su za rešavanje problema.
  • Razmatranje perspektive svakog deteta treba da se raspravlja kako bi se izgradilo razumevanje i empatija među braćom i sestrama.
  • Deca predlažu i slažu se sa rešenjima za identifikovane probleme (npr. naizmenično korišćenje). Braća i sestre sprovode dogovoreno rešenje.

Sa praksom, ovi koraci mogu biti brzi i skratiti trajanje sukoba među decom. Kako deca vežbaju ove korake, roditeljska medijacija postaje sve manje potrebna jer deca uče kako da upravljaju svojim sporovima.

Treba napomenuti da mlađa deca mogu trebati pomoć u razumevanju perspektive svoje braće i sestara, slušanju ili razvijanju ideja za rešenja. Kao deo procesa medijacije, roditelji mogu trenirati svoju decu kako bi im pomogli da steknu ove veštine. Roditelji ne bi trebali uzimati stranu jednog deteta, pokazivati favorizovanje ili rešavati sukob za svoju decu. Važno je da deca zajedno rade na pronalaženju obostrano zadovoljavajućeg rešenja.

Jednom kada postoji dogovoreno rešenje i braća i sestre ga sprovode, roditelji bi trebali pohvaliti svoju decu. Rešavanje sporova nije lako, a nagrađivanje ponašanja dece podstiče ih da koriste ove tehnike za stvaranje konstruktivnog sukoba.

Kolaborativni proces medijacije stvara rešenje “dobit-dobit”, ograničava frustraciju i ljutnju i pokazuje vrednost svakog deteta i njihovog odnosa. Kada deca preuzmu odgovornost za rešavanje svojih sukoba, razvijaju važne međuljudske i misaone veštine koje im koriste i poboljšavaju njihove odnose s drugima sada i u budućnosti.

mentalnozdravlje#psihoterapija#porodica#roditeljstvo#bracaisestre#sukobi

Web: https://wordpress.com/home/psihoterapijskoputovanje.com

Instagram: https://www.instagram.com/psihoterapija.aleks_radevic/

Facebook: https://www.facebook.com/profile.php?id=100063635003019

Kontakt: Viber +1(619)874-8184

Ovaj tekst nije zamena za psihoterapiju i njegova uloga je informativnog karaktera. Uživajte u buđenju svesnosti.

Posted on

Lenjost ili Odlaganje?

Odlaganje nečega, definisano je kao čin odugovlačenja. Sa druge strane, lenjost je dobrovoljno odlučivanje da se ne ulaže energija u završetak nečega. Iako zvuče slično, odlaganje i lenjost nisu isto. Da li ikada napravite listu obaveza i osećate se psihički paralizovano kada dođe vreme da počnete?

Kada odlučite da odložite zadatak, doživljavate kratak period olakšanja. Ovo olakšanje je ono što vas motiviše da odugovlačate. Na primer, imate gomilu veša koji treba da složite i opeglate i umesto to da rešavate kako se pojavljujete, ostavljate za sutra ili za vikend. Kada dođe vikend budete preplavljeni vremenom koje treba da potrošite na tu obavezu.  

 Međutim, što više odlažete zadatke, to je teže zapravo uhvatiti se u koštac sa njima. Što je zadatak veći, zastrašujući i komplikovaniji, to je lakše odložiti i ignorisati. Ova izbegavanja dovode do kontinuiranog ciklusa kratkoročnog osećaja olakšanja. Međutim, privremeno olakšanje koje doživljavate od odgađanja veoma je kratkog veka jer samo odlažete neizbežno. Nada je da će se, ako dovoljno dugo odlažete, zadatak nestati. Kao što znate, to se nikada stvarno ne događa. Zadatak vas uvek čeka i sada je prilično preplavljujuć.  

Bihejvioralna terapija je vrlo zgodna za ove kreativne adaptacije. Posao se razloži na male korake i obavljaju se tako da se ne pojavljuju velike količine anksioznosti.   Možda su vas nastavnici, prijatelji ili članovi porodice nazivali lenjim ili lenjom, ali u stvarnosti imate problema da završite stvari. 

Drugima može izgledati kao da vam nije stalo do zadatka koji treba obaviti. Međutim, u stvarnosti, provodite puno vremena razmišljajući o tome. To na kraju uzrokuje osećaj stida i krivice, što pokreće ciklus odlaganja.  Kada se uvuku sram i krivica, postaje nemoguće završiti zadatke. Da biste se borili protiv toga, počnite tako što ćete biti ljubazni, ohrabrujući i pozitivni prema sebi. 

Nekoliko smernica koje mogu da smanje sprečavanje odlaganja: 

  • Razbijte zadatke na male korake. 
  • Postavite realne ciljeve prilikom pravljenja liste obaveza. 
  • Odbacite savršenstvo. U redu je praviti greške. 
  • Preduzmite jedan mali korak ka postignuću. Jedan korak je bolji od nikakvih koraka. 
  • Pripremite se za uspeh. 
  • Mudro upravljajte svojim vremenom, npr. koristite tajmer na telefonu kako biste pomogli. 
  • Koristite papirni ili digitalni planer s ugrađenim vremenskim blokovima. 
  • Zatražite pomoć za organizaciju ako je to područje u kojem se borite. 
  • Učinite zadatke ugodnijim, npr. slušajte muziku dok čistite. 
  • Budite odgovorni. 
  • Pauzirajte i napunite se energijom kad je potrebno. 
  • Identifikujte prepreke ili smetnje. 
  • Počnite sa najzahtevnijim zadatkom prvo. Završite ga odmah! 
  • Kontrolišite svoje impulse i razumite ih.  
  • Razmislite o bilo kojem uspehu i dajte sebi zasluge.  
  • I možda za kraj i najvažnije –Ne potcenjujte parcijalna postignuća! 

#mentalnozdravlje #psihoterapija #onlineterapija #lepotaizdravlje #lenjost #prokrastinacija #odlaganje  

Web: https://wordpress.com/home/psihoterapijskoputovanje.com 

Instagram: https://www.instagram.com/psihoterapija.aleks_radevic/ 

Facebook: https://www.facebook.com/profile.php?id=100063635003019 

Kontakt: Viber +1(619)874-8184 

Ovaj tekst nije zamena za psihoterapiju i njegova uloga je informativnog karaktera. Uživajte u buđenju svesnosti.

Posted on

O Snovima

Verujem da većina kuća na Balkanu u svojoj biblioteci ima sanovnik. Odrasla sam sa pretraživanjem motiva i značenja pojedinih objekata i fenomena. Uplašila sam se kad sam sanjala da mi zubi ispadaju jer je sanovnik predvideo neku tešku bolest. Sad to razumem kao odricanje svoje agresije i jedna retrofleksija ali se sećam da je tada uznemirio mamu a i mene jer sam kao pubertetlija čekala da se dogodi nešto strašno.  

Moj prvi teorijski rad na psihoterapijskoj edukaciji bio je Snovi u Geštalt terapiji i imala sam priliku da pročitam mnogo radova i knjiga na temu fenomena sna. Tema sna se posmatra antropološki, psihološki, biološki i ima veliku važnost za naš organizam i posebno psihu. Jedan od dijagnostičkih znakova nekog psihološkog trpljenja predstavlja poremećaj spavanja. Zato je spavanje a zatim i san značajan segment psihoterapije.  

Iako su Frojdove teorije možda kontroverzne, nema sumnje da su duboko uticale na naše razumevanje snova i njihovih značenja. Frojd je verovao da su snovi prozor u naše najdublje anksioznosti i želje, te da se često odnose na potisnute dečje uspomene ili opsesije. 

Pored toga, verovao je da gotovo svaka tema sna, bez obzira na njen sadržaj, predstavlja oslobađanje seksualne napetosti. U Frojdovoj “Tumačenju snova”, razvio je psihološku tehniku za tumačenje snova i niz smernica za razumevanje motiva i simbola koji se pojavljuju u njima. Iako se njegove teorije mogu osporavati, ne može se poreći da su oblikovale naše razumevanje formiranja snova i uloge snova u našim životima. 

Ja se u ovom tekstu neću osvrtati na svakodnevne snove. Već želim da se pozabavimo onim snovima koji nas probude is spavanja, zbog kojih u toku sna prestanemo da dišemo ili počnemo da vičemo i plačemo. Ne znam gde sam pročitala ali mi je ostalo da sunovi način na koji vežbamo naš instinkt za preživaljavanje. To su sadržaji koji iz našeg nesvesnog, šalju poruku našem svesnom da probu neki usnuli aspekt Selfa. Sve u tim snovima prema Geštaltu pripada nama. Ceo taj san smo mi, mirisi, boja, reči, osobe su delovi nas koji kada se interpretiraju imaju svoju ulogu i poruku za naš svesni deo života.  


Zato se u nastavku nalazi jedna mala vežbanka koja može da vam pomogne da razumete snove koje sanjate. Posebno one neprijatne. Na sledećem linku koji se nalazi u nastavku možete da nađete sadržaj koji Vam može biti od korisit.

https://drive.google.com/file/d/1D6O-H5wOqHc3JbTyR3HTUYDVb5ujvC6m/view?usp=drive_link

Ovaj tekst i workbook nije zamena za psihoterapiju i ima ulogu povećanja svesnosti.  

Web:  https://psihoterapijskoputovanje.com/

Instagram:  https://www.instagram.com/psihoterapija.aleks_radevic/

Facebook:  https://www.facebook.com/profile.php?id=100063635003019

Kontakt: Viber +1(619)874-8184