Šta je anksioznost?

Anksioznost je pojačana psihološka i fiziološka reakcija na stresore iz okruženja.

To podrazumeva svaku situaciju koja prevazilazi naše sposobnosti za nošenje sa stresom. Ukoliko bismo mogli da se nosimo sa izazovima koristeći postojeći repertoar mehanizama suočavanja, verovatno ne bismo razvili stanje anksioznosti. Ponekad ona nastaje zbog preteranog razmišljanja i uvećavanja problema, dok u drugim slučajevima predstavlja automatsku reakciju na okidač.

Simptomi anksioznosti mogu biti fiziološki – kratak dah, ubrzan rad srca, znojenje, hladne ruke, osećaj da nam „tone stomak“, drhtavica…

Takođe, mogu biti psihološki i emocionalni – razdražljivost, strah, negativne misli, sumnja u sebe, briga, samoporažavajuće ideje, unutrašnji konflikt i loše donošenje odluka.

Dugotrajna anksioznost se često javlja kada osoba odustane od pokušaja da se nosi sa njom, povlači se i gubi kontakt sa sobom, što može dodatno otežati suočavanje.

Ključ leži u razvoju kapaciteta da odgovorimo na anksioznost – bilo da dolazi iznutra ili kao reakcija na spoljne okolnosti. Psihoterapija i savetovanje nude prostor u kojem možemo da istražimo ovaj „anksiozni krug“ na bezbedan način.

U gestalt pristupu emocije su telesno ukorenjene. Najvažniji deo terapijskog rada je upravo fizički oblik osobe – kako sedi, diše, pomera se, koji tikovi su prisutni itd.

Gestalt terapija podstiče ličnu odgovornost i svesnost kao put ka izboru. To uključuje način na koji se osoba prilagođava svetu i odgovara na izazove iz spoljašnjeg sveta.

U gestaltu, anksioznost se definiše kao „uzbuđenje bez daha“.

Fric Perls, osnivač gestalt škole, opisuje anksioznost kao „osnovni faktor neuroze“ i „osećaj otežanog disanja kada dođe do blokade uzbuđenja“. Zdrava osoba uspeva da diše svesno i reguliše to uzbuđenje. Oni sa neurotičnim tendencijama pokušavaju da kontrolišu uzbuđenje, a zapravo time gube kontrolu nad disanjem.

Eksperimentisanje, postavljanje pitanja, korišćenje mašte i vraćanje klijenta u sadašnji trenutak – sve su to ključni delovi terapije koji nadilaze sam razgovor. Polster i Polster govore o „akciji“ kao isceljujućem procesu gestalt terapije.

Evo šest ključnih tehnika:

1. Biti u „ovde i sada“

Učenje kako da se vratimo iz prošlosti u sadašnji trenutak zahteva vežbu.

Mnogi od nas su zarobljeni u narativima iz prošlosti. Terapeutski rad pomaže da se oslobodimo tih narativa i obratimo pažnju na ono što sada osećamo. Emocije se možda neće odmah promeniti, ali telo i način razmišljanja mogu se promeniti.

2. Primećivanje telesne reakcije

Kada se anksioznost pojavi, gde je osećate u telu? Da li je u grlu, grudima, stomaku, rukama?
Ovo su važna pitanja koja pomažu da lociramo emocije u telu i počnemo da ih prepoznajemo na vreme.

3. Korišćenje daha

Disanje je moćan alat za regulaciju emocija. Tehnike disanja, vežbe uzemljenja i primećivanje promena u disanju pomažu da ostanemo smireni.

Persijska definicija anksioznosti kao „nedostatka daha“ dodatno osvetljava ovaj uvid.

4. Prekidanje kruga

Iako ne možemo uvek da kontrolišemo događaje ili ljude, možemo odlučiti kada i kako da „izađemo iz kruga“. Prvi korak je prepoznavanje obrazaca, a zatim postepeno preuzimanje odgovornosti i nalaženje sigurnog načina za izlazak iz disfunkcionalnih ciklusa.

5. Razvijanje svesnosti

Svesnost je poput svetla – kad jednom obasja nešto, teško je vratiti se u mrak.

Biti svestan sopstvenih granica, osećanja i okolnosti pomaže da se pokrenemo iz stanja nepokretnosti. To nas osnažuje i pruža osećaj kontrole i izbora.

6. Razvijanje sopstvenog „alata za nošenje“

Tokom terapije klijent gradi svoj „alat za suočavanje“ – set strategija i tehnika koje mu pomažu bez obzira na spoljne okolnosti. Ova „kutija sa alatima“ omogućava samoregulaciju i izgradnju ponašanja koje nam koristi.

Moj pristup radu sa aksioznošću je integrativan i pored Geštalta koristim i druge terapijske pravce koji mi omogćavaju da pristupim klijentu na jedan sveobuhvatniji a nežan način. Ukoliko Vam je potrebno savetovanje možete mi se obratiti u emailu u kontaktu.

 Svakodnevne dodatne informacije možete pronaći na Intagram strani https://www.instagram.com/psihoterapija.aleksradevic/?hl=en na kojem delim jako puno besplatnog sadržaja za rast i razvoj. Uživajte u čitanju. 

#psihoterapija #mentalnozdravlje #gestaltterapija #anksioznost #depresija #onlineterapijauamerici