Panični napadi postaju sve učestaliji problem savremenog društva, a prema istraživanjima, oko 2-3% ljudi u svetu doživljava panične napade, najčešće između adolescencije i srednjih tridesetih godina. Ovaj problem može značajno uticati na kvalitet života pojedinca, ali kroz razumevanje telesnih signala i terapijski rad moguće je postići značajna poboljšanja. U ovom tekstu istražićemo kako telo komunicira kroz panične napade, kao i terapijski pristup za njihovo prevazilaženje.

Šta je Panični Napad?

Panični napadi se manifestuju kroz intenzivne fizičke simptome – lupanje srca, osećaj gušenja, vrtoglavicu i osećaj gubitka kontrole. Ovi simptomi često izgledaju kao ozbiljan zdravstveni problem, ali su zapravo telesni odgovor na emocionalni stres. Klijentkinja bi mogla reći: „Jednom sam se vozila autobusom i iznenada osetila da ne mogu da dišem, srce mi je jako lupalo i imala sam osećaj da ću se onesvestiti.“ Ovaj osećaj može biti toliko zastrašujuć da osoba počinje da izbegava mesta i situacije u kojima se napad dogodio, a sa vremenom gubi poverenje u svoje telo.

Statistike o Učestalosti Paničnih Napada

Prema istraživanjima Svetske zdravstvene organizacije (WHO), oko 264 miliona ljudi širom sveta pati od anksioznih poremećaja, a panični napadi su jedan od najozbiljnijih oblika ovih poremećaja. Mnoge osobe počinju da izbegavaju mesta gde su napadi počeli, poput javnog prevoza, tržnih centara ili čak posla. Oko 36% ljudi sa paničnim poremećajem izjavljuje da su prošli kroz hitnu medicinsku pomoć pre nego što su dobili tačnu dijagnozu.

Šta Nam Telo Poručuje Tokom Paničnih Napada?

Naše telo kroz simptome paničnih napada šalje važne signale o unutrašnjem stanju, često izazvane nesvesnim emocijama. Evo šta telo može da poručuje:

1. „Preopterećen/a sam“: Telo signalizira da je previše stresa u svakodnevnom životu, bilo da je to zbog posla, odnosa ili ličnih očekivanja.
2. „Mislim da sam u opasnosti“: Kada osećamo percipiranu opasnost, kao što je vožnja u gužvi, telo reaguje kao da je stvarno ugroženo, aktivirajući simpatički nervni sistem i stvarajući osećaj panike.
3. „Moje emocije i telo nisu usklađeni“: Neprocesuirane emocije poput tuge ili besa mogu dovesti do tjelesnih simptoma panike, a ključ je prepoznati i imenovati te emocije.
4. „Moram da usporim i obratim pažnju“: Panika može biti način na koji telo traži da usporimo, da se odmorimo ili da smanjimo svakodnevni stres.
5. „Postoji nerešena emocionalna napetost“: Panični napadi često ukazuju na potisnute emocije koje nisu obrađene. Razgovor o ovim emocijama sa terapeutom može smanjiti njihov intenzitet.

4 Faze Terapijskog Pristupa Paničnim Napadima

U radu sa osobama koje doživljavaju panične napade, terapeuti često prolaze kroz četiri ključne faze. Ovaj proces pomaže klijentima da razumeju svoje simptome i da ponovo izgrade poverenje u svoje telo.

1. Razumevanje da su telesni simptomi reakcija na strah

Prva faza je edukacija klijenta o tome da su fizički simptomi paničnog napada zapravo odgovor tela na preteran strah, a ne znak ozbiljne bolesti. Kroz vežbe sa terapeutom, klijent uči kako da prepozna ovaj obrazac.

2. Razumevanje usamljenosti

Panični napadi često su povezani sa osećajem izolacije. Mnoge osobe koje pate od panike osećaju se previše samostalnim, a napad ih podseća da im je potrebna podrška. U ovoj fazi, klijent istražuje osećaj usamljenosti i kako stvoriti dublje veze sa drugima.

3. Formiranje novih mreža pripadanja

Terapeut pomaže klijentu da razvije nove odnose ili ojača postojeće, kako bi se smanjio osećaj izolacije. Ova mreža pripadanja omogućava klijentu da se oseća manje usamljenim tokom izazova.

4. Razumevanje separacije

Učeći o prirodi separacije, klijent razume da, iako smo fizički odvojeni od nekih ljudi ili situacija, i dalje pripadamo većem društvenom sistemu. To pomaže u prevazilaženju straha od gubitka kontrole ili izolacije.

Tehnike Disanja za Upravljanje Paničnim Napadima

Jedna od najefikasnijih tehnika za upravljanje paničnim napadima je kontrolisano disanje. Kada osećate da dolazi napad panike, možete isprobati sledeće korake:

1. Usmerite pažnju na disanje: Sedite ili stojte udobno, zatvorite oči ako je moguće, i fokusirajte se na svoj dah. Pokušajte da dišete kroz nos i brojite do četiri prilikom udisanja.
2. Izdišite polako: Izdišite kroz usta polako, brojeći do šest. Ponavljajte ovaj obrazac disanja nekoliko minuta dok ne osetite da se telo polako smiruje.
3. Koristite tehniku ‘4-7-8’: Udahnite na nos četiri sekunde, zadržite dah sedam sekundi, a zatim polako izdišite osam sekundi. Ovo će pomoći da se smanji aktivacija simpatičkog nervnog sistema i umanji osećaj panike.

Niste Sami: Potražite Pomoć

Ako se suočavate sa paničnim napadima, važno je znati da niste sami. Stručna pomoć terapeuta može biti ključna u procesu ozdravljenja. Redovno vođenje dnevnika o stresnim situacijama, kao i rad sa terapeutom na tehnikama disanja, može vam pomoći da povratite kontrolu nad svojim životom.

Kontaktirajte nas za podršku
Ako osećate da vam je potrebna pomoć, slobodno me kontaktirajte na mejl al.radevic@gmail.com .