Jako puno ljudi je u poslednje vreme podelilo da gledaju Netfliksovu seriju – Baby Rindeer. Često mislimo da se takve stvari događaju samo javnim ličnostima ali je verovatno prisutnije u našem okruženju više nego što mislimo. Možda ste imali nekog bivšeg partnera ili partnerku koji je nakon raskida dolazio-la ispred vaše zgrade i čekao-la vas samo da vam kaže kako vas još uvek voli. U ovoj seriji ne možemo da vidimo dinamiku kojom je Marta postala stalker ili progonitelj ali možemo da vidimo razornu moć koju jedno takvo ponašanje ima na život žrtve.  

Prema Alanu Underwoodu ostoji pet tipologija proganjatelja: odbačeni proganjatelj, ogorčeni proganjatelj, proganjatelj koji traži intimnost, nespretni udvarač i predator. U seriji je teško odrediti pod koju vrstu spada Marta; ona pokazuje karakteristike i proganjatelja koji traži intimnost i nespretnog udvarača. U širem smislu, ove dve vrste se grupišu kao “tragači za vezom”. 

Osoba koja traži intimnost je osoba vođena željom da stvori vezu s nekim, ali često ne poseduje potrebne socijalne veštine. Ponekad, uprkos svim suprotnim dokazima, veruju da su već u vezi sa nekim, a često ciljaju na javne ličnosti. Takvo ponašanje obično je posledica deluzijskog poremećaja, zbog čega u tim slučajevima težimo da takve osobe uputimo na bolničko lečenje, jer je njihovo ponašanje uslovljeno mentalnim oboljenjem. 

Tip nespretnog udvarača obično je mlađi – njihovo ponašanje počinje u ranim dvadesetim, dok se osamostaljuju i uče kako da uspostavljaju odnose. Ovakvo ponašanje karakteriše nedostatak socijalnih veština i razumevanje šta je socijalno prihvatljivo. Ne primećuju znakove da druga strana nije zainteresovana i često se ponašaju na načine koji su socijalno neprihvatljivi i mogu uplašiti ljude. 

Svi proganjatelji traže smisao. Žele uspostaviti vezu, ali im nedostaju konvencionalne veštine za to, pa se ponašaju na način za koji misle da će im pomoći da upravljaju svojim emocijama i kontrolišu reakcije drugih. Misle da mogu promeniti ponašanje drugih svojim postupcima. Tipična izjava koju bi mogli reći žrtvi je: „Da si bio/bila u vezi samnom, ne bih morao/morala ovo da radim“, ili „Ne bih se ljutio/ljutila da nisi rekao/rekla te stvari“. 

Proganjatelji su slepi na odbijanje. Više su zainteresovani za funkciju koju njihovo ponašanje ima za njih, nego za negativni uticaj na druge.  Njihova usamljenost može biti toliko izražena da činjenica da su dobili odgovor na poziv i stupili u neki oblik razgovora, bez obzira na to koliko negativan, znači više od jasnog odbijanja. Mogu čak i reinterpretirati ponašanje žrtve, govoreći sebi: „Pa, dovoljno ti je stalo da mi kažeš da odem, možda je to znak da si još zainteresovan/a?“ U takvom stanju emocionalne uznemirenosti, spremni su na sve da ublaže bol: koriste žrtvu kao spoljni mehanizam za suočavanje. To je kruto, nekorisno i štetno kako za njih tako i za žrtvu, ali oni to vide kao način za olakšanje boli. 

Kajanje ih neće zaustaviti. Iako  Osobe s deluzijskim poremećajima često izlaze iz akutne faze i mogu priznati: “Sada shvatam da nisam razmišljao o uticaju na drugu osobu, sve je bilo o meni i mojim unutrašnjim problemima.” Drugi, poput ogorčenog tipa, možda nikada neće doći do te faze i uvek će biti ubijeđeni da su bili u pravu. 

Međutim, razvoj osećaja kajanja nije efikasan način za zaustavljanje njihovog ponašanja. U tretmanu ne tražimo znakove žaljenja, već dokaze da su prestali da se ponašaju na štetan način. To se postiže razvijanjem novih, pozitivnijih alata za suočavanje sa nevoljom i upravljanje emocijama. 

Osobe koje proganjaju često su imale problematične veze u životu, što može poticati iz ranih iskustava, iz ranih relacionih odnosa. To može dovesti do očekivanja koja su možda nerealna ili neuravnotežena.  

 Kada se suoče s određenim stresom u životu, neki ljudi ne mogu adekvatno da se nose sa situacijom te počinju da se upuštaju u nametljiva ponašanja prema drugima kako bi se nosili sa svojim izazovima. 

Često osoba ne razume svoja osećanja i šta ih pokreće. U tretmanu ih učimo da bolje razumeju sebe i načine kako da zdravo procesuiraju emocije. Takođe razmatramo kako njihovo ponašanje utiče na njih same, te ih podstičemo da budu fleksibilniji u razmišljanju kako bi promenili svoje obrasce ponašanja. 

#mentalnozdravlje #popularnakultura #poppsihologija #onlineterapija  

Web: https://wordpress.com/home/psihoterapijskoputovanje.com

Instagram: https://www.instagram.com/psihoterapija.aleks_radevic/

Facebook: https://www.facebook.com/profile.php?id=100063635003019

Kontakt: Viber +1(619)874-8184

Ovaj tekst nije zamena za psihoterapiju. Ukoliko Vam je potrebno savetovanje obratite se na email al.radevic@gmail.com