Sukobi između braće i sestara često se dešavaju, ponekad su intenzivni, što roditelje može ostaviti isfrustriranim.U takvim situacijama, mnogi roditelji žele odmah intervenisati i prekinuti sukob ili ga pokušavaju ignorisati, često ostavljajući sukob nerešenim i decu frustriranu i povređenu. Mnogi roditelji žele potpuno eliminisati svađe među decom, ali upravo tokom sukoba s braćom i sestrama deca mogu naučiti ključne veštine međuljudskih odnosa i razviti svoje sposobnosti razmišljanja.

Važnost konstruktivnog sukoba među braćom i sestrama

Sukobi među braćom i sestrama pružaju važnu priliku za učenje mnogih međuljudskih veština neophodnih za zdrave odnose, kao što su veštine slušanja, saradnje, razumevanje tuđih perspektiva i upravljanje emocijama. Deca mogu takođe naučiti kako da rešavaju probleme, razmatraju buduće mogućnosti i iskuse posledice svojih postupaka. Sve ove veštine su važni elementi konstruktivnog iskustva sukoba.

Kada deca steknu ove kvalitete, razvijaju toplije odnose sa braćom i sestrama i manje su sklona sukobima i rivalstvu. Dodatna korist od učenja ovih veština je ta što se ovi načini interakcije sa drugima prenose na odnose sa vršnjacima i romantične veze tokom čitavog života. Konstruktivni sukobi mogu dovesti do većeg blagostanja, uključujući manje depresije i veće samopoštovanje.

Izbor kako će roditelji reagovati može smanjiti učestalost sukoba među decom i naučiti ih kako da se bolje slažu. Pomažući ili trenirajući svoju decu kako da dođu do obostrano prihvatljivog rešenja, roditelji ne samo da poboljšavaju međuljudske i misaone veštine i blagostanje svoje dece, već stvaraju i mirniji domaći ambijent.

Neefikasni roditeljski odgovori, kao što su preuzimanje kontrole i rešavanje sukoba ili ignorisanje, povezani su s većim sukobima među braćom i sestrama, manje harmoničnim odnosima i nižim blagostanjem dece, uključujući i gori fizički zdravstveni status.

Opisane tehnike medijacije mogu pomoći deci da postignu rešenje i stvore konstruktivno iskustvo sukoba. Roditelji mogu početi da koriste ove tehnike medijacije kada su deca vrlo mala i tek počinju da razvijaju socijalne i kognitivne sposobnosti. Kako deca rastu, ove tehnike mogu koristiti i sama deca.

Prednost vođene roditeljske medijacije je što može ograničiti pojavu destruktivnog sukoba. Destruktivni sukob karakteriše eskalacija, nedostatak rešenja i osećaj kod jednog deteta da je ‘pobedilo’, a kod drugog da je ‘izgubilo’ u sukobu.

Važno je napomenuti da ove tehnike medijacije neće funkcionisati ako postoji stalni obrazac nanošenja štete detetu praćen neravnotežom moći među braćom i sestrama. Ako dete trpi zlostavljanje od strane svoje braće ili sestara, medijacija može pogoršati stvari. Ako roditelji veruju da je došlo do potencijalnog ili stvarnog psihološkog, fizičkog ili seksualnog zlostavljanja, trebalo bi da potraže pomoć od stručnjaka za mentalno zdravlje, medicinskog profesionalca ili lokalnog centra za porodične resurse.

Medijacija za upravljanje sukobom među braćom i sestrama

Roditelji (ili bilo koji staratelj) i deca mogu koristiti jednostavan i efikasan četvorostepeni proces medijacije, kako opisuje Ross i Lazinski, za rešavanje sukoba:

• Identifikujte osnovna pravila i očekivanja za uloge braće i sestara i medijatora (npr. slušanje jedni drugih, deca preuzimaju odgovornost za rešavanje, medijator olakšava proces).
• Identifikujte probleme koje treba rešiti (npr. оbа žele da koriste istu igračku). Identifikacija i saglasnost oko glavnih problema ključni su za rešavanje problema.
• Razmatranje perspektive svakog deteta treba da se raspravlja kako bi se izgradilo razumevanje i empatija među braćom i sestrama.
• Deca predlažu i slažu se sa rešenjima za identifikovane probleme (npr. naizmenično korišćenje). Braća i sestre sprovode dogovoreno rešenje.

Sa praksom, ovi koraci mogu biti brzi i skratiti trajanje sukoba među decom. Kako deca vežbaju ove korake, roditeljska medijacija postaje sve manje potrebna jer deca uče kako da upravljaju svojim sporovima.

Treba napomenuti da mlađa deca mogu trebati pomoć u razumevanju perspektive svoje braće i sestara, slušanju ili razvijanju ideja za rešenja. Kao deo procesa medijacije, roditelji mogu trenirati svoju decu kako bi im pomogli da steknu ove veštine. Roditelji ne bi trebali uzimati stranu jednog deteta, pokazivati favorizovanje ili rešavati sukob za svoju decu. Važno je da deca zajedno rade na pronalaženju obostrano zadovoljavajućeg rešenja.

Jednom kada postoji dogovoreno rešenje i braća i sestre ga sprovode, roditelji bi trebali pohvaliti svoju decu. Rešavanje sporova nije lako, a nagrađivanje ponašanja dece podstiče ih da koriste ove tehnike za stvaranje konstruktivnog sukoba.

Kolaborativni proces medijacije stvara rešenje “dobit-dobit”, ograničava frustraciju i ljutnju i pokazuje vrednost svakog deteta i njihovog odnosa. Kada deca preuzmu odgovornost za rešavanje svojih sukoba, razvijaju važne međuljudske i misaone veštine koje im koriste i poboljšavaju njihove odnose s drugima sada i u budućnosti.

mentalnozdravlje#psihoterapija#porodica#roditeljstvo#bracaisestre#sukobi

Web: https://wordpress.com/home/psihoterapijskoputovanje.com

Instagram: https://www.instagram.com/psihoterapija.aleks_radevic/

Facebook: https://www.facebook.com/profile.php?id=100063635003019

Kontakt: Viber +1(619)874-8184

Ovaj tekst nije zamena za psihoterapiju i njegova uloga je informativnog karaktera. Uživajte u buđenju svesnosti.