Neplodnost se smatra problemom gotovo u svim kulturama i društvima i utiče na procenjenih 10%-15% parova reproduktivnog uzrasta. U poslednjih nekoliko godina, broj parova koji traže tretman za neplodnost dramatično se povećao zbog faktora kao što su odgađanje rađanja kod žena, razvoj novijih i uspešnijih tehnika za lečenje neplodnosti i povećana svest o dostupnim uslugama. Ovo povećano učešće u lečenju plodnosti podiglo je svest i inspirisalo istraživanje o psihološkim posledicama neplodnosti. Razmatrana je veza između psihičkih bolesti i neplodnosti. Istraživači su takođe istraživali psihološki uticaj neplodnosti i produženog izlaganja invazivnim tretmanima na raspoloženje i blagostanje. Postoji manje informacija o efikasnim psihijatrijskim tretmanima za ovu populaciju; međutim, postoje podaci koji podržavaju upotrebu psihoterapijskih intervencija.
Roditeljstvo je jedna od glavnih životnih tranzicija za odrasle, kako za muškarce tako i za žene. Stres zbog neispunjenja želje za detetom povezan je sa emocionalnim posledicama poput besa, depresije, anksioznosti, bračnih problema, seksualnih disfunkcija i društvene izolacije. Parovi doživljavaju stigmu, osećaj gubitka i smanjenje samopoštovanja zbog svoje neplodnosti (Nachtigall 1992). Generalno, kod parova koji imaju problema sa plodnošću, žene pokazuju veći nivo emotivnog stresa od svojih muških partnera (Vrajt 1991; Grejl 1988); međutim, reakcije muškaraca na neplodnost približno odgovaraju intenzitetu ženskih reakcija kada se neplodnost pripisuje muškom faktoru (Nachtigall 1992). I muškarci i žene doživljavaju osećaj gubitka identiteta i izražene osećaje nesavršenosti i nesposobnosti.
Infertilitet predstavlja veliku krizu za većinu parova, pri čemu oba partnera doživljavaju gubitak na načine koji ih pogađaju kao individue, članove porodice i članove društva u celini. Primeri ovih gubitaka uključuju:
- Gubitak iskustva trudnoće i porođaja
- Gubitak prilike da prenesu porodičnu genetiku
- Gubitak prilike da doprinesu narednoj generaciji
- Gubitak prilike da budu roditelji ili postanu bake i deke
- Nizak osećaj sopstvene vrednosti i samopouzdanja
- Gubitak stabilnosti porodice
- Gubitak osećaja kontrole nad sudbinom
- Gubitak nade za budućnost
- Gubitak produktivnosti na poslu .
Neplodnost može imati izrazito negativan uticaj na samopouzdanje, pri čemu osobe koje su ranije imale uspešne i dobro planirane živote, odjednom osećaju da su izgubile kontrolu nad svojom sudbinom. Kombinacija tela koje ne reaguje kao što se očekuje, osećaja da je život stavio na čekanje i suočavanje s razočaranjem zbog neuspeha u začeću iz meseca u mesec, može ostaviti oba partnera u povećanom riziku od depresije.
“Žene često počinju da zamišljaju sebe kao majke dugo pre nego što zaista pokušaju da imaju decu, a to svakako utiče na implicitne kulturne i društvene poruke koje idealizuju majčinstvo. Kada se ovaj imaginarni identitet kao majka, koliko god bio privremen, povuče, može rezultirati osećajem gubitka kontrole, ugroziti njenu zamišljenu budućnost, dovesti je u sumnju u svoju ženskost i osećaj da je narušena njena sposobnost samoostvarenja”(Rosner, 2007). Trudne prijateljice i/ili one koje imaju malu decu često okružuju žene u godinama kada se očekuje rađanje dece i to može predstavljati izazove za ženu koja ima problema sa plodnošću. “Roditelji se često povezuju i sklapaju prijateljstva preko svoje dece”, kaže Rosner. “Žene takođe stvaraju veze i duboko se povezuju preko onoga što imaju zajedničko, a to uključuje trudnoću i decu. To može rezultirati time da se žena koja ima problem sa plodnošću oseća marginalizovano ili stigmatizovano zbog svoje bezdečnosti. Takođe može dovoditi u pitanje svoje mesto u porodici iz koje potiče. Može biti osećaj krivice zbog nemogućnosti pružanja unučeta ili osećaj da se ne uklapa.”
Stres, depresija i anksioznost se opisuju kao uobičajene posledice neplodnosti. Niz studija je pokazao da je učestalost depresije kod parova koji se obraćaju zbog problema sa plodnošću značajno veća u odnosu na plodne parove, s procenama prevalencije velike depresije u rasponu od 15% do 54% (Domar 1992; Demyttenaere 1998; Parikh 2000; Lukse 1999; Chen 2004). Anksioznost je takođe pokazala značajno veći nivo kod parova koji imaju probleme sa plodnošću u poređenju sa opštom populacijom, pri čemu 8% do 28% parova sa problemima sa plodnošću prijavljuje klinički značajnu anksioznost (Anderson 2003; Chen 2004; Parikh 2000).
Mnogi parovi koji se javljaju na tretmane neplodnosti imaju visok nivo psihičke uznemirenosti povezane sa neplodnošću, ali sam proces asistirane reprodukcije takođe je povezan s povećanim nivoima anksioznosti, depresije i stresa (Leiblum 1987).
S obzirom na podatke koji ukazuju da psihički simptomi mogu uticati na plodnost, uspeh tretmana neplodnosti i sposobnost podnošenja kontinuiranog lečenja, interesovanje za rešavanje ovih problema tokom tretmana neplodnosti je poraslo. Neke intervencije koje su osmišljene da ublaže simptome stresa, depresije i anksioznosti kod žena i muškaraca koji imaju problema sa plodnošću su istražene.
Uloga terapeuta u ovom procesu je pružanje sigurnog ‘okruženja podrške’ pomaže u ponovnom integrisanju sopstvenog identiteta, posebno imajući u vidu prekid socijalnih podrški i nepriznatu žalost koju većina doživljava. Klijentima često treba ‘dozvola’ da izbegnu određene situacije ili događaje poput proslava trudnoće—i mi im to možemo pružiti. Takođe možemo naučiti klijente veštinama mindfulness meditacije kako bi im pomogli da se nose kada nisu u mogućnosti da izbegnu preplavljujuće situacije. Terapeuti takođe treba da prepoznaju žene koje imaju problema sa plodnošću, a donesu odluku da prekinu tretmane ili da ne usvoje dete, često i dalje dugo vremena nastavljaju da identifikuju svoju neplodnost kao glavni deo svog “ja”. Uglavnom je potrebno tri do četiri godine da tema neplodnosti nije centralni identitet osobe.
Ukoliko se desi da osoba ipak ne može da ima decu, treba da obezbedimo klijentu razumevanje da život može da bude dobar i ispunjavajući I bez dece.
#menatalnozdravlje #onlineterapija #psihoterapija #gestaltterapija #porodica #brak #neplodnost #roditeljiideca
Ig: https://www.instagram.com/psihoterapija.aleks_radevic/
Ukoliko vam je potreban terapeut da vas podrži u svom razvoju obratite se na email al.radevic@gmail.com ili putem DM na Instagram profilu.
Izvori:
http://www.nhs.uk/conditions/Infertility/pages/introduction.aspx
Psihoterapijsko Putovanje sa Aleksandrom Radevic 