Majčinstvo je proces koji traje od ideje da se bude roditelj pa sve do kraja života. Trudnoća i rani period roditeljstva često su vreme kada osoba razmišlja o svom iskustvu roditeljstva. Mnoge žene u trudnći razmišljaju kako su bile odgajane I u tom trenutku donose svoje buduće roditeljske odluke.  

Ovaj tekst se bavi pitanjem, šta je sa majkama koje su na neki način ostale bez svojih majki I kako to iskustvo utiče na razumevanje roditeljstva. Kvalitativna studija koja mi služi kao referentni okvir za ovaj rad je objavljena u Infant Mental Health Journal https://onlinelibrary.wiley.com/doi/epdf/10.1002/imhj.22059 . Postoje ograničenja ove studije tako da je bitno da I zaključke posmatramo u tom svetlu. To su kvalitaltivna studija, mali uzorak I to što su majke već bile učesnice u nekim vidovima edukativnih intervencija.  

Većina majki u studiji znale da će roditeljstvo biti teško, ali ne I u kojoj meri to može da bude zahtevno.  Vođene strahom od isustva sa svojim majkama, trudile su se da budu savršeni roditelji. Učesnice su prošle kroz kvalitativne intervjue, a analizom podataka identifikovane su tri glavne teme: postajanje majke, gubitak i tugovanje I ispravljanje prošlosti. 

Rođenje majke 

Ova tema vezuje se za transformišuću prirodu majčinstva. Sve učesnice su spoznale proces transformacije kroz dve dimenzije, dubinu promene I trajanje tranformacije.  

“Jednom kada postanete majka, nikada nećete prestati biti majka.”  

Nova uloga majčinstva dala je I nov način da se sagleda sopstveno detinjstvo. Učesnice su izveštavale o razumevanju teškoća svojih majki, saosećanju prema majci, ali i osećaju bola i izazova odsustva bliskosti sa majkom. Nekim učesnicama ovog istaživanja je odsustvo majke dalo osećaj veće rezilijentnosti.  

Zanimljiva podtema koja se pojavila u istraživanju bila je da su, iako su učesnice priznale izazove majčinstva, istovremeno iznosile i pozitivne izjave. Na primer, “Teško je, ali volim svoje dete.” Ova izjava je tumačena kao “zaštita mita majčinstva”, jer postoji nelagoda od ambivalentnim osećanja. Možda zbog straha da će ih videti kao svoje majke. 

Gubitak i tugovanje 

Priznavanje “majčinske praznine” govori o emocionalnoj odsutnosti majke koja možda i dalje fizički postoji u njihovim životima. Postojala je želja za majkom, čak i kad su znale da se njihove emocionalne potrebe ne mogu ispuniti. A zatim je tu I svest o odsutnosti bake za njihovu decu a emocije koje boje ovo iskustvo su bes I tuga.  

Kako bi mogle da kontrolišu tugu I ljutnju koja je nastala odsustvom majki u ranom detinjstvu ove žene su postavile čvrste granice. To se može videti u izjavama poput “Držim mamu na distanci.” I dok su mnoge žene imale podršku od majki svojih supruga, postojale su konfliktne emocije oko zahvalnosti za podršku, ali i osećaj stida zbog preterane potrebe za njima. 

Ispravljanje prošlosti 

Takođe je ispitivana I transgeneracijska trauma. Ovaj segment istraživanja je pokazao da postoji strah usled opterećenosti pretkinja nekim problemima u mentalnom zdravlju. Taj osećaj na neki način stvara teret kod novih majki I imaju želju da isprave prošlost. Želja da nikada ne dopuste svojoj deci da se osećaju poput njih i nedostatak modela ‘dovoljno dobrog roditelja’. Ova želja je vodila ka teškoći tolerisanja nepoželjnog ponašanja kod sopstvene dece.  

#psihoterapija #onlineterapija #mentalnozdravlje #gestaltterapija #porodica #trudnoća #trauma #perinatalnapsihologija #postpartum

Ovaj tekst ima informativni karakter i nije zamena za psihoterapiju.

Ukoliko Vam je potrebna podrška možete se obratiti na mejl al.radevic@gmail.com.

Instagram: https://www.instagram.com/psihoterapija.aleks_radevic/