Ovaj tekst objavljujem u cilju podizanja svesti da depresija kod beba postoji. Bebe su duboko osetljive na dešavanja u svom okruženju i depresija kod njih se javlja kao reakcija na depresiju odrasle osobe u okruženju. Na ovaj tekst me inspirisao jedan od značajnih eksperimenata u perinatalnoj psihologiji poznat kao “Still Face” od Tronicka. Prvi deo eksperimenta je kako beba reaguje na lice majke koje se smeje I koja je u odnosu sa bebom dok je drugi deo eksperimenta je bebina reakcija na mamu sa hladnim izrazom lica koja je zanemaruje . Link u nastavku: https://www.youtube.com/watch?v=f1Jw0-LExyc 

Ovi tekstovi nisu zamena za psihoterapiju I ukoliko vam je potrebna pomoć obratite se stručnom licu. 

Depresija kod beba 

Depresija može uticati na ljude svih uzrasta, od malih dece do starijih osoba. Međutim, što se tiče beba, postojala je dugotrajna zabluda da su previše male da bi doživelie depresiju ili znali šta se dešava oko njih. Međutim, istraživanja u ovoj oblasti, posebno u vezi s postporođajnom depresijom i njenim uticajem na bebe i malu decu, sugerišu drugačije. 

Nažalost, kada majka postane depresivna, to može uticati i na njenu bebu. 

Šta se dešava s odnosom majka-beba kada majka doživljava perinatalnu depresiju? 

Prvo, pogledajmo kako depresija može uticati na način na koji majka komuniciraju sa svojom bebom. Ona može: 

• Manje uspostavljati kontakt očima s bebom. 
• Govoriti tiho, monotonim tonom. 
• Njena stopa govora može biti sporija, ili može manje govoriti nego inače. 
• Može biti sporija u odgovorima. 
• Manje je verovatno da će oponašati zvukove koje beba pravi ili ponavljati zvukove koje beba proizvodi. 
• Možda neće imati snage da reaguje ili da se uključuje u brigu o bebi uopšte. 

Bebe na najranijem uzrastu komuniciraju preverbalno I korz sistem pokreta, pogleda, senzacija celim telom. Čak i bebe od četiri nedelje starosti angažuju se u kompleksnoj komunikaciji s odraslima u svom okruženju. Pošto beba ne može da dohvati stvari ili se kreće, veći deo komunikacije u tih prva tri meseca dešava se u interakcijama lica sa osobama koje se brinu o njima. 

Šta se dešava kada se beba kontinuirano suočava s depresivnom majkom? 

Kada su izložene kontinuiranim negativnim emocionalnim stanjima, bebe mogu takođe razviti negativna emocionalna stanja. Možda negativno I nije najbolji termin da se opiše ovo stanje ali je jedini koji govori o posledicama u ovakvom odnosu.. Generalno, bebe mogu postati neregulisane na emocionalnom i fiziološkom nivou, uključujući poremećaje spavanja i budnosti I hranjenja. 

U studiji koja je uporedila novorođenčad depresivnih majki i novorođenčad majki bez ovog problema u roku od 24 sata od rođenja, novorođenčad depresivnih majki češće su imala manje mišićnog tonusa, manje vitalnosti, bila su razdražljivija i tromija tokom pregleda koristeći Brazeltonov neonatalni test. 

Znakovi depresije kod beba 

Znakovi koji ukazuju na to da beba može biti depresivna uključuju: 

• Problemi sa spavanjem: Bebe mogu imati teškoće s uspavljivanjem, često se buditi tokom noći ili prekomerno spavati tokom dana. 
• Problemi s hranjenjem: Bebe mogu izgubiti apetit ili pokazati nedostatak interesovanja za hranu. 
• Odvajanje: Bebe mogu postati manje responsivne ili manje interaktivne s osobama koje se brinu o njima i manje pokazivati interesovanje za svoje okruženje. 
• Prekomerno plakanje: Iako je plakanje normalan deo razvoja bebe, prekomerno plakanje može biti znak problema kod bebe. 
• Kašnjenje u razvoju: Bebe mogu pokazivati kašnjenje u fizičkom ili kognitivnom razvoju u poređenju s drugim bebama istog uzrasta. 

Važno je napomenuti da nisu sve bebe koje ispoljavaju ove znakove nužno depresivne. Bebe prolaze kroz različite faze razvoja, a neke mogu biti osetljivije ili zahtevnije od drugih. Bebe takođe dolaze na svet s vlastitim temperamentom, što takođe može doprineti riziku za postporođajnu depresiju. 

Još jedan pokazatelj da li je beba u depresivnom stanju je način na koji beba interaguje s drugim ljudima. U studiji koja je obuhvatala 26 beba uzrasta od 3 do 6 meseci, a koje su snimane tokom međusobnih interakcija sa roditeljima, utvrđeno je da bebe bolje interagiraju sa nedepresivnim ocem u poređenju sa depresivnom majkom. To bi moglo ukazivati na to da negativna emocionalna stanja možda ne utiču na interakcije s drugim osobama koje se brinu o bebama. U toj studiji podaci ukazuju da nedepresivni očevi mogu “ublažiti” efekte perinatalne depresije na interakcije beba. 

Lečenje depresije kod beba 

Depresija u postporođajnom periodu i u detinjstvu leči se uz odgovarajuću podršku. Ovde je “mentalno zdravlje beba” od suštinskog značaja u postporođajnoj i dečijoj mentalnoj zdravstvenoj nezi. Ne zato što ciljamo da “lečimo” bebu od depresije, već zato što lečimo dijadu. Depresija bebe dešava se unutar odnosa s glavnim negovateljem. To je razlog zašto je važno uključiti bebu u terapiju, kad god je to moguće. 

Intervencije koje su usmerene na majku i bebu (ili roditelja i bebu) mogu biti od neprocenjive vrednosti za povećanje osetljivosti roditelja, usmerenosti prema bebi i kvaliteta interakcija. To se obično događa uz ciljano lečenje postporođajnih mentalnih bolesti, što može uključivati psihoterapiju i/ili lekove. 

#mentalnozdravlje #psihoterapija #gestaltterapija #onlineterapija #porodica #bebe #postpartum #depresija 

Illustration: https://www.artisticmoods.com/audrey-lee/ 

IG: https://www.instagram.com/psihoterapija.aleks_radevic/ 

Ukoliko ste zainteresovani za susret, obratite se na mejl al.radevic@gmail.com ili na Viber +38269014367.